"Ne Spavaj!" - Karate i Pažnja

                Gotovo da nema trenera koji se bar jednom u toku treninga ili takmičenja nije obratio svojim sportistima sledećim rečima : „Ne spavaj!“, „Pazi!“, „Podigni gard!“...Neki od nas su vični i mnogo drastičnijim „ upozorenjima“, ali sva govore koliko je važna sposobnost održavanja pažnje i koncentracije tokom treninga, pogotovo takmičarskog nastupa. Kao jedan od najbitnijih faktora sportske uspešnosti, pažnja se može razvijati, vaspitavati i usavršavati kroz sistematski i dugotrajni trening. Elem, krenimo od osnovnih definicija, kako bismo što bolje shvatili značaj ove kognitivne sposobnosti.

                Kao deo svakog psihičkog procesa, pažnja predstavlja usmerenost psihičke energije u nekom određenom pravcu, na spoljašnje ili unutrašnje draži. Koncentrisanje svesti na određeni predmet, aktivnost, situaciju ili pojavu, odrediće nivo uspešnosti prilikom opažanja, učenja, treniranja, sportskog nastupa, itd...Međutim, kakve to uopšte ima veze sa karateom?

Sudija SRAM TE BILO!

Trener, najčešće ljut, prilazi sudiji. Traži objašnjenje. Odmahuje rukama govoreći da je njegov takmičar bio bolji. Sa tribina se čuju urlici nezadovoljnih roditelja. Često psovke. Najružnija slika dana – dete koje plače, samo nekoliko minuta pošto je neko od bitnih ljudi otvorio takmičenje i svima poželeo uspeh. Šta se dogodilo?!

                Dva takmičara, na ivici tatamija, čekaju sudijsku odluku posle izvedene kate. Dvo-tonski zvižduk! Trenutak večnosti dok se prebroje zastavice. I bum! Zašto sam izgubio kada sam bio bolji? Ne voli me sudija ili je nešto drugo u pitanju. Nažalost, jedna od čestih situacija na karate turnirima, koja dovodi do sukoba među ljudima izazivajući najnegativnije emocije. Da li je zaista potrebno?

Karate i Biomehanika

Karate i Biomehanika

Kako bismo uopšte razumeli nešto u vezi sa ovom temom, moramo krenuti od samih početaka. Mnogi od čitalaca će se zapitati zašto nam je potrebno poznavanje biomehanike karatea. Zašto još više komlikovati stvari? Kako će nam znanje iz biomehanike pomoći da budemo bolji karatisti, takmičari ili treneri? Kako će nivo naših performansi biti unapređen kroz primenu osnovnih principa biomehanike? Ova pitanja bi trebalo ozbiljno razmotriti pre nego što se ulože ozbiljni napori u učenje osnova biomehanike. Cilj ovog teksta je da prvenstveno motivišem trenere da počnu da ramišljaju o važnosti biomehanike kao jedne od osnovnih naučnih disciplina u oblasti sporta i njenom integrisanju u karate. Zašto trenere? Razlog je veoma jednostavan : da bismo bili u stanju da učenika naučimo nešto, i to da ga naučimo pravilno, moramo dobro biti upućeni u materiju. Ukratko, moramo kristalno jasno poznavati osnovne principe!

Vratimo se na početak - Zenkutsu dachi

          Zenkutsu dachi je jedan od osnovnih stavova u karateu, koji ćete naučiti na samom početku bavljenja karateom. Dobar i stabilan Zenkutsu dachi je od suštinskog značaja za Vas kao početnika, jer predstavlja temelje Vašeg karate treninga. Znajući da je metodika ispravljanja grešaka jedna od najzahtevnijih stvari u karate treningu, pred svakog trenera se postavlja težak zadatak da svoje učenike nauči pravilnim osnovama  Zenkutsu dachi stava. U ovom tekstu ću se potruditi da Vam što više približim Zenkutsu dachi stav, navodeći neke od esencijalnih stavki za pravilno učenje i izvođenje.
·         Stopala moraju biti potpuno oslonjena na podlogu, tako da stopalo prednje noge bude okrenuto u smeru kretanja, a stopalo zadnje noge pod uglom od 45° u odnosu na smer kretanja. Ipak najveći pritisak bi trebalo da bude na prenjem delu stopala i to unutrašnjem delu, kao i na unutrašnjem delu pete;
·         Dužina stava bi trebalo da bude oko dve širine ramena, od prednjeg do zadnjeg stopala, što je različito od osobe do osobe;

Karate i snaga, jak ili snažan

KK Soko Obrenovac

SPECIFIČNOST ISPOLJAVANJA MIŠIĆNE SNAGE

U KARATEU

        Savremeni način življenja, pored svih negativnih posledica koje donosi sa sobom, omogućio je neosporan stručni napredak u naučno-tehničkim dostignućima. Sport, kao veoma značajan deo sfere socijalnog života, pretrpeo je i trpi izvesne promene u cilju postizanja i ostvarivanja što boljih rezultata. Svetska iskustva vezana za dostignuća nauke i tehničkog progresa pokazuju dominantan trend u razvoju vrhunskog sporta. Prožimanje različitih naučnih disciplina, uvođenje modernih trenažnih tehnologija i metoda, usaglašavanje teorije i prakse, dovelo je do stvaranja novih kvaliteta u savremenom sportskom treningu, kao i u izučavanju fizičkih svojstava sportiste.

Izučavanjem snage, kao jednog od osnovnih fizičkih svojstava sportiste, bavili su se, i bave se, mnogi stručnjaci, kako bi treneri i sportisti mogli da izvuku najveću  praktičnu korist u okviru sprovođenja sportskog treninga. Sve ovo je dovelo do revolucionarnih otkrića na temu izučavanja snage, koja se mogu oceniti sportskim dostignućima i rekordima.

Suština ovog teksta je u razmatranju nekih objektivnih činjenica u vezi sa snagom i njenim relacijama sa nekim faktorima, od kojih zavisi.  Bez obzira na mnoge nerešene probleme u vezi sa ovom tematikom, jedan od ciljeva jeste i razvijanje kreativnog mišljenja čitaoca, u svrsi evolucije sportskog stvaralaštva.

JAK ILI SNAŽAN

U sportskoj terminologiji poteškoće se javljaju već pri pokušaju da se definiše pojam snage. Dok su snaga i sila kao fizičke veličine jasno definisane, ovi termini poprimaju različita značenja kada se govori o elementarnim sposobnostima čoveka. U svakodnevnom govoru, ove dve reči često se pojavljuju i kao sinonimi, iako su u osnovi dve suštinski različite stvari. Prema većini autora, sila se ispoljava u izometrijskom režimu ili pri vrlo sporim pokretima u koncentričnom režimu rada mišića. Ovde se govori o jačini mišića. Pod terminom mišićna snaga podrazumeva se sposobnost da se deluje velikim mišićnim silama pri velikim brzinama skraćenja mišićnih vlakana. Najveća mišićna snaga ispoljava se pri 1/3 maksimalne brzine skraćenja mišića.

Radi  boljeg razumevanja  prethodnih objašnjenja navešćemo osnovnu podelu mišićnih kontrakcija, koja se zasniva na promeni dužine mišićnih vlakana:

•  koncentrična (miometrijska) kontrakcija – mišićni pripoji se međusobno približavaju,  mišić se skraćuje, pokret se vrši u smeru delovanja sile mišića.
•  ekscentrična (pliometrijska) kontrakcija – mišićni pripoji se međusobno udaljavaju, mišić se izdužuje, pokret se vrši u suprotnom smeru od delovanja sile mišića.
•  izometrijska kontrakcija – mišićni pripoji ne menjaju uzajamno rastojanje, mišić ne menja svoju dužinu (ali menja tonus), tako da nema pokreta.